SINKLAR

Mara Skendžić, Aleksandar Arsenin - Kako je nastao Zvučni zid!
UMETNOST KAO VODEĆA IDEJA
Osnovni motiv je kvalitetna muzika i medij koji „bezbrižno“ možemo slušati oslanjajući se na poverenje u urednika i svakako oslanjajući se na muzički „ukus“ – izbor ili muzički profil (možemo to sagledati iz više smerova), autora kanala koji emituju program. U svakom slučaju, u pitanju je jedna sinteza potreba da se konzumira dobar zvuk, da se oslobodi medijski prostor koji autorima i izvođačima pruža slobodu i kreativan model rada, a da se istovremeno sve to logistički organizuje u što jednostavniji koncept. Dakle, glavni motiv jeste bio prvo potreba slušaoca, a nakon toga iz razgovora sa muzičarima, shvatili smo da nedostaje tehnički deo koji to može ostvariti. E sada se tu ostvaruje i IT sektor i resursi koje posedujemo, a koje smo mogli usmeriti u koncept „Zvučnog zida“. Sada imamo mnogo kompletniju sliku svih ideja. Kada započnete nešto iz puke ljubavi, stvari se nameste same od sebe – bar tako ja verujem, tako da smo u jednom kratkom roku dobili seo set infirmacija i ideja od ljudi koji su imali želju da se uključe u projekat ne samo kao muzičari... imamo ljude iz raznih sfera interesovanja: pravnike, vlasnike lokala, organizatore muzičkih događaja, razne produkcije, festivale, a posebno ističem muzičke škole od osnovnog do akademskog nivoa.

Ko sve učestvuje u ovom projektu?
Tehnički, projekat vodi IT sektor i to radimo u zajedništvu malog klastera koji okuplja uglavnom opet ljude čija je profesija IT u svakom smislu ali su po drugom (ili čak osnovnom) opredeljenju muzičari. Noseća platforma je pod nazivom “Sinklar” i taj naziv nije odabran “samo onako”. Ima svoj i smisao i poruku. Konceptualno, ovo je IT sfera ali mi smo tu samo u smislu tehničke realizacije, projekat zavisi od muzičara i autora. Njima je ovo namenjeno, a mi smo tu da uradimo šta je potrebno. Da oni ne prepoznaju svrhu platforme, ne bi imali razloga da postojimo. I kada smo već kod te teme… danas je sve nešto IT (pa AI i sve ostalo). Kreativnost bazičnih umetnosti se nikada nije i neće se menjanti nikada. To su note, instrumenti, četkice, platna… softveri i sve ostalo je deo koji može olakšati distribuciju, ne diktira kreaciju niti bi trebalo da utiče na nju. IT sektor treba da se prilagođava umetnosti, nikako obrnuto. Pomnjali smo u jednom razgovoru i uticaj AI u kreaciji. To je sve u redu dok se nalaze na nivou alata i ne prelaze granicu tj. ne ulaze u model odlučivanja prilikom stvaranja umetničkog dela i izraza. Ovo je inače jedna tema “za sebe” o kojoj treba danas govoriti i čuti i stranu umetnika i stranu IT struke. Da odgovorim na pitanje nakon ove male digresije. Sada se naravno, tu nalaze i druge branše pa imamo “pravnu službu”, zatim tu su ljudi iz medija kao karika u odnosu sa javnošću, a spontano se pokazalo i kao nosioci jednog drugog pravca Zvučnog zida koji je proistekao iz (opet), potrebe da se oslobodi prostor za mlade autore i talente. Zvučni zid ima samo jednu važnu tačku, a to je kvalitet muzičkog ukusa! “Kulturni ustanak” je jedan put kojim “selektujemo” saradnike i svi urednici kanala i saradnici imaju prvenstveno dobre ljudske osobine, a zatim i profesionalne i naravno, odgovaraju muzičkom ukusu koji predstavljamo na platformi. Ja to vidim kao sinergiju celog spektra osobina koje u zajedništvu čine kvalitet. Lično mislim da sve čime se bavimo jedino može opstati ukoliko poseduje kvalitet u svakom smislu i to je ključna reč koja pomera granice. Muzički ukus bez kiča – ja ga pratim onim Kojinim stihom “neukusu treba reći ne, bilo kad i bilo gde”, i ovo je naš način u zajednici IT klastera, muzičara i ljudi koji prepoznaju ono što želimo proizvesti. Od nedavno dobili smo u grupi i muzikologa i jednog istoričara. Njihovo mesto je tu sa nama u misiji da potkrepe naše znanje o imenima koja su kroz vremena proslavila muziku i koji su ostavili traga u svetskoj baštini.

Možete li nam reći više o kanalu AKADEMIJA? Kako funkcioniše i kakav muzički program donosi?
Kanal AKADEMIJA je prostor namenjen muzičkim obrazovnim ustanovama – od osnovnog do akademskog nivoa. Kao i u svemu drugom, Srbija ima ogroman resurs kvalitetnih ljudi pa i u muzičkom fragmentu (kada ga izvučemo iz celine), obrazovne institucije su jedan centralni “registar” i generator talenata. Učenici i profesori imaju ovde svoj prostor koji organizuju šireći taj pomenuti “Kulturni ustanak” kojim možemo jasno i sistematizovano pokazati čime ova država raspolaže. To su talentovana deca u svakom pogledu i užasno nedostaje prostor kojim mogu da vladaju i koji se sa potpunim poverenjem može njima pokloniti. Tu su naravno najzaslužniji njihovi nastavnici i profesori koji ih usmeravaju i kompletan sistem je prepušten njima. Nama je potajno ideja tj. cilj da pored Akademije, svaka muzička škola ili akademija ima svoj posebno brendiran kanal koji će neometano moći da organizuje i koji će predstavljati svaku instituciju pojedinačno. To će biti jedan masivni kulturološki front koji demonstrira rad škola, učenike, nastavni kadar, koji promoviše klasičnu muziku i koji stvara muzički ukus pokoljenja koja će tek početi da slušaju muziku. Klasična muzika, tradicionalna muzika I drugi muzički žanrovi koji se sada smatraju nekom vrstom svetske baštine (to su I drugi muzički pravci), moraju imati svoj emitter koji je stvoren da bude njma na usluzi, a ne na usluzi poslovnim parametrima. Oni se ne mogu zanemariti jer je potrebno održati resurse rada ali se trudimo da ne budu primarni.

Koliko je bilo izazovno tehnički realizovati ovu platformu? Koje ste tehnologije koristili u njenom razvoju?
IT struka ima širok spektar modela po kojima može raditi. Ne mislim konkretno na softver nego na koncepte kojima se može približiti bilo kojoj branši koja vam je interesantna. Ja sam inicijalno (nedovršeni), muzičar… ostala mi je muzika u srcu i prirodno mi je bilo da uvek, kad god mogu, težim da budem u muzičkom svetu. Dugo godina se bavim algoritmima za tonsku obradu, sintezu zvuka i generalno, opredeljenje mi je da softverom priđem rudimentu tona i da se “igram” sa njim. Radimo studijske efekte koji utiču na ton, ugrađujemo sintetičke elemente u osnovne tonske spektre klasičnih instrumenata i generalno, deo mog zanata usmeravam na tu vrstu posla kad god imam priliku za to. Jedan od naših proizvoda kojim se zaista ponosim je “MorphWhisper”, elektronski uređaj za kloniranje glasa upravljan MIDI klavijaturom u realnom vremenu. To je koncertna i studijska oprema za koju smo čuli od jednog prijatelja i poznatog izvođača, a napravljen je po porudžbuni jedan namenski model na MIT-u opet za jednu poznatu muzičku zvezdu. Jednostavno, bilo mi je užasno zanimljivo da se time bavim i dve godine upornog rada na elektronici i softveru je dalo rezultat. Takve stvari ne možete raditi bez užasne ljubavi prema struci. Kada me pitate za tehnologije… glavna tehnologija je ljubav prema muzici koju ostvarujem kroz IT zanat. Sve kolege koje su uključene u “Zvučni zid” i uopšte u priču oko zvuka su neverovatni zaljubljenici u algoritme i sinusoide. Ono što je kod nas zajedničko to je reč “radoznalost”. To je ono što danas nedostaje u svetu. Manjak radoznalosti stvara manjak znanja. Kada ste radoznali, svašta nešto saznate i informacije se samo povezuju. Mene je uvek zanimalo kako stvari rade na osnovnom – bazičnom nivou. Da bi se bavili zvukom, potrebno je da znate sve o njegovoj fizici, kretanju, šta je ton… prihvatamo ga “zdravo za gotovo” ali ceo svet zvuka je jedna zanimljiva i komplikovana stvar koja obuhvata fiziku pa sa time i matematiku. Postoji grana koja se zove “Psiho akustika”. Ona se bavi spoznajom tj. našim odnosom prema tonu koji čujemo. To je nešto čime određujemo muzičke efekte. “Zvučni zid” je sinergije svih tih znanja, ne toliko tehnologija. One su ovde manje zastupljene koliko celokupna posvećenost i ljubav.

Kako funkcioniše sistem emitovanja? Da li su škole i muzičari uključeni u proces upravljanja sadržajem?
Mi kao “Sinklar” jesmo vlasnici platforme ali želimo, a to tako i radimo, da su vlasnici kanala autori i muzičari! Dakle, uključeni su u proces 100%. Postoje naravno neka pravila ali ona su kreativna, a ne ograničavajuća. Jako je bitno, a bez toga cela ideja ne bi imala smisao, da se urednici kanala osećaju potpuno slobodno, udobno i da svoj uređivački aranžman usmere isključivo na muziku, da se ne bave birokratijom i brigama – od formatiranja termina pa do autorskih saradnji na pravnom nivou. Urednike biramo po “svom” ukusu. To su ljudi koji su svojim radom već pokazali ko su i kakvo im je muzičko opredeljenje. Takvi saradnici kreiraju ceo sistem i time svoj muzički izbor tj. muzički ukus plasiraju u etar pa neka slušaoci odaberu dalje. Nama je važno da postoji izuzetna selekcija žanrova i time slušaocima pružamo jednu “bezbednu” zonu za slušanje koja neće povrediti žanr, degradirati kvalitet, niti svojim neukusom na bilo koji način povrediti slušaoca. Kao slušaocu može da vam se ne dopada žanr ali ste I dalje u bezbednoj zoni van kiča i šunda. Svako je tu u svom “elementu” i ukoliko pratite jedan kanal, njegovu “boju” stvara urednik i nemate problema sa klasifikacijom izbora. Taj kanal možete slušati i vi i vaše dete bez bojazni da će se provući kič ili neko drugo nedostojanstvo. “Kulturni ustanak” predstavlja pojedinačno sve te autore i urednike, a preko njih dalje, kreiramo globani ukus zvuk dobija “boju”.

Koliko je važno da mladi muzičari imaju prostor za prezentaciju svog rada van klasičnih medija?
Klasični mediji zbog načina rada moraju imati format koji održavaju i on se tiče i menadžmenta i programske šeme ali i komercijalnog izbora muzike. Sa druge strane, postoji ceo niz ograničenja koji je izazvan komercijalizacijom medija, opterećenošću medija sa budžetima, slušanošću, raznim pikovima, pravnim normama, birorkatijom… Noralno je sve to i potpuno je razumljivo da kada ste u sistemu koji od vas traži model ponašanja, da nemate slobodu rada. Umetnost je nešto drugo. Ja se nikada nisam vodio pikovima i statistikama. Ukoliko nešto radim, a dopada mi se, a ujedno znam i da je to u redu, ne zanima me koliko ljudi to čuje, pročita, ne zanima me da li forma odskače od medijskih standarda. Koga interesuje, ispratiće! To se posle pokaže da “radi”. Ljudi su željni temeljnih ideja. Današnji medijski prostor daje malo podrške jer je okovan svim tim birokratskim elementima. Gde danas možete čuti celovečernje koncerte profesora i učenika muzičkih akademija ili škola? Osim na društvenim mrežama – nigde! Zato je Zvučni zid prostor “slobodnog zvuka”. Probijamo zid kulturnim ustankom – kada to radimo, želimo da radimo neometano, neformatirano i samo onako kako nam intuicija govori da treba. Mladi muzičari, a i svi generalno moraju imati svoj prostor da se izraze. To je preko potrebno i društvu kako bi uzrastalo u jednu kvalitetnu celinu i kako nam se ne bi dogodio kulturološki krah kakav smo imali i kojeg se sramotimo. Cele generacije su tada bile zakinute za javni kulturni servis. Potrebna nam je nezavisna platforma za takav izraz. Potrebna nam je platform na koju neće uticati društvena dešavanja, koja može opstati van trenutnih i prolaznih uređenja. To je sve svakako samo trend i kvalitet opstaje tokom svog našeg vremena od kada egzistiramo na planeti ali ipak, ako neki trend traje 10, 20, 30 godina… on mora ostaviti posledice po društvo. Svako ko je stariji od 30-ak godina, svedoči to vreme kiča i neverovatno snažnog uticaja koji se posle oseti i kada sve prođe. Nezavisne platform su potrebne i drugim egzistencijalnim profesijama. To je i nauka, prosveta… možda je književnost spašena delimično jer je štampano delo i Dostojevski postoji u biblioteci svakako dok je muzika podložna sistematizaciji.

"Zvučni zid" i AKADEMIJA funkcionišu bez reklama i komercijalnih sadržaja. Koliko je to danas teško izvesti i kakav uticaj ima na koncept platforme?
Ima ogroman uticaj na koncept jer nemamo nikoga ko će uticati na naše izbore! Uticaj je taj što imamo 100% slobode u radu, izboru, selekcijama i idejama. Svako je dobro došao ko sa nama deli ove stavove. Kada nemate komercijalni sektor, onda se bavite osnovnom delatnošću – kulturnim ustankom u ovom slučaju. Ne brinemo hoće li to odgovarati nekome nego radimo onako kako mislimo da treba. Da je komplikovano – jeste iz drugih razloga ali oni nisu vredni koliko ova ideja. Stavljamo ovo ispred marketinga i povlađivanja. Mi u ovom sistemu - i IT kao moj sektor i ljudi sa kojima punim srcem sarađujemo, težimo jedino da promovišemo ono što smatramo da će ovu državu, narod i ljude koji nas prate uzdići u nekom smislu. Da li je to samo muzički – ne! Ima to širu sferu delovanja. Generacije koje dobiju priliku da slušaju filtrirani I provereni resurs, dobijaju priliku da se edukuju paralelno i na drugim nivoima. Mnogo je ovo šire od pukog slušanja dobre muzike i nije vredno infiltriranja bilo kakvog finansijskog usmerivača u rudiment koji ovde mora ostati netaknut. Dakle, svako ko se sa ovim slaže, ko je dobronameran i razume ovu potrebu, vrata su mu otvorena! Vaše kolege u medijima su veoma lako prepoznale ideju. Možda ste vi ti koji najbolje sagledavate koncept ograničavanja rada, diktiranja forme i druge elemente koji vas skrajnu od dela kakav ste želeli uraditi. Zaista veliku zahvalnost upućujemo upravo vama i mislim da naša slobodna forma (koja je zaista dobronamerna), može da sarađuje sa formatima koji su u medijima, a da pri tom ne ometamo ni vas, ni menadžment, a da pri tome sačuvamo naš integritet. Mislim da se ne kosimo ni u jednom momentu nego da se užasno dobro možemo nadopunjavati. “Zvučni zid” je neka vrsta slobodne nezavisne produkcije.

Kakve su reakcije publike i koliko je do sada bilo interesovanja za slušanje ovog kanala?
Publika je, pokazalo se, željna svega što je temeljno i dobro. Naše doba koje traje predugo trideset godina i više, je vreme površnosti i nezainteresovanosti. Nije to prilika u Srbiji, ceo svet je globalno u tome – kada govorimo o masovnim medijima i najširem spektru ljudi. Površnost je došla “glave” i muzici i nauci, književnosti, filmu… svemu da ne nabrajamo. Poslednje decenije svedoe o nemanju interesovanja i radoznalosti. To je nešto što je mnogo uticajnije od medijske površnosti, to je nešto što stvara robotizovanu klasu koja nema maštu, kreativnost i nema životnu silu stvaranja. Naravno, deo ljudi koji je još uvek značajan broj na ovoj planeti ima užasno velika i temeljna interesovanja i znanja i spremni su da se bave profesijom do osnovnih atomskih čestica u svojoj profesiji ali globalno gledajući, mediji su odavno postali nivo “vikipedije”. Prosto, slušaoci vape za ponudom. Potražnja je velika. Mi na kanalu Akademija od prvog dana imamo dnevne pikove u hiljadama, a pazite – govorimo o mediju koji gotovo i nije isporomovisan. Nismo mi tu IT magovi, mi ništa nismo učinili, samo smo rekli da negde nešto pušta muziku koju vredi slušati! Dakle, nije do nas, ljudima je ovo potrebno! Sa druge strane imamo autorski i saradnički deo koji je jesno prepoznao potencijal i nije to nešto što treba objašnjavati. Gotovo na “prvu” se razumemo. To vam potvrđuju sagovornici u emisijama koje smo radili i naš zajednički imenitelj je “kvalitet”. Naravno i drugi procesi su ključni koji uključeni u koncept pružaju slobodan i necenzurisan rad i te sekundarne zajedničke imenitelje delimo u potpunosti. Postoji međusobno razumevanje sa svih strana ali opet moram ponoviti, ne zato što smo mi tu iz IT-a nešto jako dobro napravili nego što je ovakav koncept potreban krajnjem konzumentu. Popunjavamo ogroman vakuum koji decenijama vrši loš uticaj na celokupno društvo i opet ponavljam ono čime se svako od nas mora voditi – Kojin stih “Neukusu treba reći ne, bilo kad i bilo gde!” Taj stih je naša obaveza, svakoga od nas i ako smo u IT sektoru, evo našeg rešenja, mi možemo ovo, vi možete praviti emisije sa nama i pričati o tome, pravnik će rešiti sporazume i autorske ugovore… dakle, svako u onome što može je nekako (po meni), dužan da učini za generalnu sliku ovog društva.

Planirate li da proširite koncept platforme, možda na regionalni nivo ili kroz organizaciju uživo nastupa?
Da i sa zadovoljstvom ćemo dati sve od sebe da to učinimo i sprovedemo u delo. Postoji jesan aspekt promocije kulture koji vršimo kroz platformu Zvučni zid. To je delom pasivni resor – emiter koji obezbeđuje da promovišemo kvalitetan zvuk 24 časa dnevno. Drugi aspekt koji se iznedrio iz koncepta je scena i mogućnost javnog izvođenja bez prepreka i formata. Umetnost se može razvijati ako je “slobodnog stila”. Naravno da su potrebni okviri ali ne oni koji će usmeravati kreativnost u “gurati” u svoje tokove. Kreacija je primarna, sekudnarno je sve drugo. Mi danas imamo inverziju kojoj se prilagođavamo i od decenijskog prilagođavanja, zaboravili smo da postoji drugačiji odnos – odnos koji na prvo mesto stavlja vrednost pa tek onda sve drugo. Bukvalno smo zaboravili da može i drugačije. Dakle, imamo korake koji idu ka tome da se javno dostupni resursi stave u model koji će biti rešenje za sve – i za medije, i za izvođače, a da pri tome slušalac bude obezbeđen kvalitetom. Tu nema kompromisa nigde, samo je stvar usklađivanja i slušanja potreba onog pored nas, a onda i malo osmeha i dobre volje da se učini korak više.

Kako se zainteresovani muzičari i škole mogu priključiti projektu i postati deo ove platforme?
Svako ko sebe smatra delom ove priče može da nas kontaktira. Ostalo zavisi od nekih drugih parametara. Nikada na platform nećemo praviti kompromise sa vrednostima koje ne smatramo za dobre. Počevši od ljudi sa kojima radimo do muzike koju promovišemo, moramo podržati kodeks zbog kojeg je sve ovo nastalo. Onog trenutka kada neko napravi kompromis, kompletan sistem se dovodi u pitanje. To ne znači da mi procenjujemo ili da postoji neka “komisija” koja će odrediti šta je to dobro za nas pa da neko ko radi drugačije nije vredan naše pažnje. Daleko od toga, ne bavimo se time. Svako ko je uključen u Zvučni zid je pre svega čovek kojem se može verovati, sa kojim se može raditi i raditi sa osmehom bez “censure” u razgovoru. Neke grupacije smo mi odabrali koje su prepoznate kao vrednosni resurs i odražavaju kvalitet koji cenimo. Odatle i kanal Akandemija, Licidersko srce, Sofa… pojaviće se uskoro i naučni kanal sa sjajnim emisijama, kanal za decu koji bira vrednosti koje potiču iz prošlog veka ali svi ih prepoznaju jer su stvarne vrednosti i želimo ih ponovo emitovati za nove generacije, stvaramo kanal duhovne i tradicionalne muzike… Od kompletne ponude, kreiramo kanal koji će objediniti sve o čemu govorimo i to će biti jedan koncept “slobodnog stila” sa svim kvalitetima koje smo okupili oko drugih kanala. Mislim da sam ovim primerima pokazao našu otvorenost, dalje će neka zajednička energija voditi projekat pa ukoliko treba da živi i da postoji, opstaće, ako nema interesovanja – probali smo. Kulturni ustanak nije globalni, on se održava na mikro nivou u svakom pojedincu, mi smo samo medij koji spaja te mikro ustanke u svakome od nas!